Thursday, 26 May 2016 11:43

Mirjana Maksimović: Skoči hrabro i plivaj iz sve snage!

Written by 
Rate this item
(0 votes)

Mirjana Maksimović, koja je predsednica i osnivač udruženja Žene i vino bila je jedna od panelistkinja Skupa preduzetnica Biznis ćoše u Novom Sadu. Tada smo čule pre svega njenu preduzetničku priču kao i zanimljive savete. Za sve one koje žene koje nisu bile na skup, evo prilike da čujete o udruženju, o poslovanju iz prve ruke.

Mirjana za početak nam ispričaj svoju neku anegdotu, ako imaš :),  kada si počinjala i zašto baš su vina tvoj izbor da deluješ u poslovnom svetu?

Anegdota naravno postoji i tipično je ženska:). Nekom prilikom, ne sećam se više ni kako ni zašto, sa jednim fruškogorskim vinarom, široj javnosti poznatim pod imenom Sava Mačak, sam se vozila preko Iriškog venca ka Novom Sadu. Razgovarali smo o nekim običnim temama i onda je njemu zazvonio telefon, što je meni ostavilo mogućnost da na trenutak ostanem sama sa svojim mislima.

U trenutku kada je završio razgovor, ja sam glasno izgovorila pitanje iznenadivši tako i sebe i njega: „A šta misliš da ja napravim udruženje Žene i Vino?“ Nakon trenutka razmišljanja, jer prethodni razgovor nije uopšte išao u tom pravcu, odgovorio mi je: „Ako neko to može da uradi, onda si to ti!“ Tri dana kasnije, imali smo prvu promociju. Da, bilo je u pitanju vino ženskih ruku delo.

Što se tiče onog „zašto baš vino“ dela pitanja, šaljivi deo odgovora bi bio da sam rođena u Somboru što me realno čini damom s vinskim pedigreom..hehehe. Ako nekom nije jasno o čemu pričam, neka klikne OVDE. Inače, moja struka jeste marketing, a tržište vina je, svidelo se to nekom ili ne, gladno znanja iz te oblasti. Žene i Vino kao prvi i osnovni cilj imaju promociju srpskog vina, što znači da se ja ipak bavim poslom za koji sam se školovala.

Nisu to male škole bile zar ne?

Ne, nisu naravno. Nedavno sam inspirisana jednim pozitivnim komentarom na moj rad, izračunala da imam tačno 22 godine formalnog obrazovanja, bez one jedne koju sam, uslovno rečeno promašila. :) Te davne 1994. godine, bila sam zvanično najmlađi školovani PR menadžer Jugoslavije. Čak sam nedavno, na nekom prijemu u Ambasadi Španije, srela profesora koji mi je bio mentor na toj specijalizaciji, i dok sam ja gledala u njega onim „nešto mi je poznat ovaj čovek“ pogledom, on je mene oslovio imenom i prezimenom uz objašnjenje da sam bila njegov najmlađi student, pa još u prvoj generaciji škole za PR i da me kao takvu nikada ne može zaboraviti.

Kako vidiš sebe danas, a kako sutra?

Uh, to je baš zanimljivo pitanje. Nekada sebe doživljavam kao izuzetno sposobnu i uspešnu ženu, dok neki put pomislim kako bi trebalo da lupim šamar sama sebi. Ipak, nema ni trunke histerije u svem tom oprečnom doživljaju same sebe. Mislim da me godine nisu mnogo promenile i da još uvek živim i radim u skladu sa onim davno zacrtanim sistemom vrednosti i principima poslovne etike. Problem je što se okolnosti menjaju i što onda moj stav počinje da štrči i da smeta. Ipak, duboko verujem da to nije pogrešno, čak i kada se mnogima ne sviđa. Godine me ipak jesu naučile ne brinem mnogo o tome šta drugi misle, dokle god ja o sebi mislim dobro.

 Koliko jasno vidis svoje ciljeve kada je tvoj posao u pitanju?

U ovoj zemlji i ovom vremenu u kome živimo imati ciljeve, posebno one dugoročne, je ozbiljan izazov. Po principu „ ako ne znaš kuda ideš, uvek si na pogrešnom putu“ ipak imam neke ciljeve, ali sam spremna da ih modifikujem ukoliko okolnosti to traže, ne i da odustanem. Svoj posao gradim po principu polako, temeljno i dugoročno. Naravno, plaćam sve cene te doslednosti i to po neki put nije ni malo lako. Empirija je pokazala da to ipak jeste dobar stav, ali problem nastaje kada realnost sagledam dosta pre drugih.

Misliš li da u Srbiji i kao žena možeš da dostigneš svoju viziju poslovanja ili to za tebe ne predstavlja prepreku?

Pa sad, ako me je Bog odredio kao ženu, ko sam ja da time ne budem zadovoljna. Godinama tvrdim da je emancipacija od žene napravila roba i svaki proživljeni dan to dokazuje. Svaki put kada se susretnem sa „žena si pa ne možeš, ne priliči ti i sl.“ okolnostima, setim se one anegdote o dve žene, samohrane majke koje su tražile način da zarađuju više. Jedna je rekla: „ja to ne mogu jer imam decu kojoj moram posvetiti pažnju“, dok je druga u istoj toj deci našla dodatni motiv i rekla sama sebi: „ja to moram jer moja deca zaslužuju više od onoga što ja trenutno mogu da im ponudim“. Tako su nastali neki od najjačih ženskih preduzetničkih poduhvata na svetu. Jedan prijatelj mi je nekom prilikom ispričao kako je morao da napusti fakultet kada mu je preminuo otac, kako bi počeo da radi i izdržava sam sebe. Negde, baš tih godina, iako mlađa, u sličnoj situaciji, ja sam donela odluku da napustim stalan posao, kako bih postala stalan student. Igrala sam na kartu studenta generacije i stipendije za sledeću godinu koju je taj status nosio. Honorarni posao je trebao da obezbedi samo goli opstanak za to vreme. I tako punih šest godina. Umorila sam se kod doktorata, ali...

Kada se osvrneš unazad šta bi promenila, odluke, ponašanje, način razmišljanja?

Bojim se da bih malo toga promenila da mogu ponovo da biram:) Možda bih bila malo bezobraznija, možda manje brinula oko toga šta ko misli, bila malo veći diplomata (pošto to sada uopšte nisam), ali bih uvek, ali baš uvek, kao i do sada bila potpuno iskrena prema sebi i drugima. Imam poznanika kome je omiljena rečenica „Ne dao ti Bog da ti Mira kaže šta misli!“ :) Moje viđenje realnosti uvek ruši sve iluzije i to neki put ume da zaboli, a slab čovek je baš kao ranjena zver, napada da bi prikrio sopstvenu slabost. Eto, volela bih da umem neki put da malo bolje upakujem stvari, puno energije bi mi sačuvalo. Ipak, moram priznati da mi neki put diplomatija i upali i to me čini nekako posebno zadovoljnom.

Koliko ti je potrebno vremena da ostvaris poziciju u poslovnom svetu iz danasnje perspektive?

Zavisi od pozicije na koju sam se namerila i naravno mnogo različitih okolnosti. Ipak, kad kroz život ideš „Božjom rukom vođen“ onda se ne dešava baš sve u trenutku kada želiš, ali svakako u trenutku kad si takvo dostignuće spreman.

Šta bi poručila mladima danas i onima koji tek ulaze u preduzetničke vode, kako bi trebali da razvijaju svoju poslovnu strategiju?

Poručila bih im da dobro razmisle pre nego se upuste u te vode, a onda da ne ispituju jednom nogom koliko je voda duboka i hladna, nego da skoče hrabro i plivaju iz sve snage. Poručila bih im da nikada, ali baš nikada ne gube veru u sebe i da se okruže ljudima koji će ih podsticati, a ne sputavati u nameri da uspeju. Poručila bih im da se ne boje neuspeha, nego da uče iz njega. Da se obrazuju uvek i svuda. Pametan čovek puno toga može naučiti i od nepismenog seljaka i deteta, baš kao i od najumnijeg stručnjaka. I na kraju, podsetila bih na legendu koja kaže u duboko u zemljinoj kugli, na toplom i sigurnom, ali u večitom mraku žive neki mali ljudi. Neki put se desi da tumarajući tako u mraku neki od njih izađe na površinu i ako je tamo u tom trenutku sivo, hladno i pada kiša, on brzo beži u unutrašnjost i sigurnost svoga mraka. Međutim, ako se desi da na površinu izađe u leto, kada je toplo, sunce sija i cveće cveta, onda više nikada neće poželeti da odatle ode. Dakle, budite uporni i izlazite na površinu sve dok ne doživite leto. Posle toga više nikada nećete poželeti ništa drugo.

 

Read 1165 times Last modified on Thursday, 26 May 2016 15:07

Leave a comment

Unesite Vaš komentar ovde ...