Monday, 19 September 2016 16:32

Asertivnost na licu mesta – Kristina Žigić

Written by 
Rate this item
(0 votes)

Dugo već slušamo šta je sve važno kako bismo bili osvajači sopstvene sreće i dobre komunikacije, dugo već čitamo šta je sve potrebno učiniti kako bismo taj dodatak uvrstili u svoju naviku, ali dolazi najteži deo svakog od nas – PRIMENITI na svesnom nivou PRIMLJENU informaciju.

Važno je da definišemo kako se osećamo, ali većini ljudi to ne polazi za rukom. Zašto?

Ako ne prepoznajemo problem, kako možemo da očekujemo da ga rešimo?

Još jedan od čuvenih problema u komunikaciji je reći NE, zašto?

Asertivnost je veoma korisna veština!

 Kako ćemo imati radionicu koja će trajati čitava 2 meseca u Educom-u u NovomSadu, a dobijamo dosta pitanja na mail o asertivnosti I boljem razumevanju same veštine, rešili smo da našeg trenera Kristinu Žigić dobro “ispitamo” baš na ovu temu, jel kako bismo nešto znali da odlučimo treba li nam, ako ne razumemo!

Jos nešto veoma važno, nemojte da imate izgovore (dugo je 2 meseca, nemam novaca (4500 din. za oba meseca), ićiću idući put…,) jel ovo znači odlaganje, a odlaganje kaze jednog dana… a jednog dana koriste samo oni koji nemaju nameru nešto da postignu.

A, Kristina Žigić kaže sledeće na pitanja o asertivnosti!

Šta bi asertivna osoba odgovorila na “Nije tačno to što govoriš”?

U redu je to što kažeš, poštujem tvoje mišljenje, ali ja argumentovano iznosim činjenice i smatram da su  tačne.

 Kristina, dajte nam primer NEASERTIVNOG ponašanja?

Pored asertivnog komunikacijskog stila postoje i agresivni i pasivni stilovi. Npr, konobar u restoranu Vam je doneo zagorelu picu. Primer neasertivnog, odnosno agresivnog ponašanja bi bio-dižete galamu oko toga, vičete, pretite, isterujete svoje na veoma agresivan i napadan načini, ili ukoliko je osoba pasivna, ponašaće se kao da se ništa nije dogodilo, da je pica sasvim u redu i na taj način će izbeći svaki mogući konflikt ili raspravu povlačeći se u sebe.

Šta je asertivnost?

Asertivnost je izražavanje misli, osećanja i uverenja na direktan, iskren (pošten) i socijalno adekvatan način uz uvažavanja prava drugih ljudi. Kada smo asertivni, mi uspostavljamo ravnotežu između svojih potreba i potreba drugih.

Važno je da definišemo kako se osećamo, ali većini ljudi to ne polazi za rukom. Zašto?

Svako ima pravo da se izrazi i da se zauzme za sebe. Ovo je postulat za sve tipove asertivne komunikacije. Nekim ljudima je teško da izraze svoja osećanja jer često jednu emociju zamene drugom. Npr, kažu da su zbog nečega ljuti, a zapravo su tužni. Zato je veoma važno odrediti intenzitet osećanja i jasno ga definisati. Ovo je moguće učiniti kroz tipove asertivne komunikacije. Na primer: ja-asertivnost je način saopštavanja pomoću kojeg otvoreno i jasno iskazujemo svoje opažanje situacije, svoja osećanja i potrebe u vezi sa tom situacijom, i saopštavamo kako bismo želeli da se ta situacija razreši, a da naša potreba bude zadovoljena. To su poruke koje služe izražavanju vlastitih osećanja, opažanj, iskustava i misli-„Ja zaista želim da se izvinim što kasnim.“Takođe, empatička asertivnost je tip komunikacije koji uključuje saosećanje ili kako se osećamo u datoj situaciji.Npr: „Verujem da želiš da mi pomogneš, ali bih ja radije uradila sama.“ Ili „Zaista ne volim kada dodjem u ovakvu situaciju ali...“

Ako ne prepoznajemo problem, kako možemo da očekujemo da ga rešimo?

Problem je neophodno prepoznati i sagledati iz prave pesrpektive I tek se onda može očekivati njegovo razrešenje. Za početak je neophodno da identifikujete problem, da sagledate prirodu problema i da ustanovite li postoji više od jednog?Druga faza bi bila strukturiranje problema, odnosno pažljivo sagledati činjenice I jasnu sliku problema kako biste prikupili što više informacija. Nadalje, važno je tražiti moguća rešenja od svih informacija koje ste u prethodnoj fazi prikupili. Sledeća faza je faza donošenja odluka koja obuhvata pažljivu analizu svih mogućih akcija I selektovanja najboljeg rešenja za implementaciju. Faza implementacije obuhvata prihvatanje I izvođenje izabrane akcije. Na samom kraju, vrlo je važno praćenje ili traženje povratne informacije jer u ovoj fazi možete da vidite da li je čitav process bio uspešan.

Još jedan od čuvenih problema u komunikaciji je reći NE, zašto?

Vrlo često izbegavamo konflikte ili se plašimo da ćemo zvučati gruboi tako pokvariti odnose sa nama bliskim ljudima. Zbog toga je nekim ljudima teško da kažu NE. Međutim, reći NE je naše osnovno pravo i time nikoga ne ugrožavamo. Važno je da budemo uporni, da se jasno držimo svog stava I da se zauzmemo za svoje želje i potrebe. Nekada je potrebno više puta reći NE jer postoje napadni ljudi koji neće odmah u startu prihvatiti Vaš odgovor. Tada nastupa Vaša istrajnost, samouverenost i samopouzdanje koje se uče i vežbaju.

Zaključak: Hvala puno Kristina na svim mogućim primerima o asertivnom ili neasertivnom ponašanju, ono u čega smo sigurni iz iskustva na polju edukacije je da sm ouradili korisnu stvar I približili korak više šta I zašto je potrebno raditi na sebi odnosno na ovoj veštini.

Kada osetimo rezultate svog rada, tada I verujemo kolika je potreba unapređenja svih veština ali I rada korak po korak.

     I za kraj da dodamo:

  •  da se uvek jasno izrazite koje vam ponašanje smeta
  • Recite razloge zbog kojih vam to ponašanje smeta, šta o tome mislite, kako se osećate
  • Jasno stavite do znanja šta želite da se učini po tom pitanju

Ako sve ovo ne PRIMENIMO opet smo na istom, NE SHVATAJU NAS I NISMO ISPUNILI SVOJ CILJ DOBIJANJA ili REŠAVANJA SITUACIJE.

Pišite ispod ovog teksta svoja pitanja I komentare ili podelite sa svojim prijateljima, a mi se svakako vidimo na zajedničom učenju zakazanom saKristinom Žigić 28.septembra u Educom-u u Novom Sadu.

Kada pišete, pišite na: This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it. 

VAŠA KAPIJA MUDROSTI I ZNANJA - EDUCOM

 

 

 

Read 403 times Last modified on Monday, 19 September 2016 18:48

Leave a comment

Unesite Vaš komentar ovde ...