Thursday, 26 January 2017 14:44

Koliko vežbati i kako da vam vežbanje bude lakše, piše za vas instruktorka hatha yoge Radmila Radomilović

Written by 
Rate this item
(0 votes)

Kao i u svemu najvažnije je napraviti onaj prvi  korak. Početi  vežbati. Kad to napravimo, shvatimo da se ključ nalazi u redovnom vežbanju. Bolje je vežbati kratko, ali često, nego dugo,ali neredovno. Za početak, dovoljno  je vežbati jednom ili dvaput  nedeljno. Jedan uobičajeni yoga čas traje od sat do sat i po vremena. Dva puta nedeljno po sat i po vremena je sasvim  dovoljno  kad polaznik počinje da vežba.

U početku polaznici vežbanje yoge  svode na negativne  komentare o tome kako oni nikad neće uspeti da izvedu određenu pozu, i  to je nešto na šta uvek skrećem pažnju: ne ograničavajte se rečima NIKAD, NE UMEM, NE MOGU, NE ZNAM….Ne radite to sebi. Bolje je posvetiti se više pripremnim vežbama i vežbama zagrevanja i istezanja, pre ulaska u položaje. Čovek po prirodi razvija odbojnost  prema položaju koji ne može da izvede. Umesto  što se izbegava neki položaj koji predstavlja izazov, bolje je pažnju usmeriti na odgovarajuće pripremne vežbe tog položaja. Iz svog iskustva znam, da oni položaji koji nam u početku predstavljaju problem  ili nemogućnost, redovnim vežbanjem i voljom poštaju položaji  koji nam kasnije budu najudobniji, najlepši, položaji u kojima se dobro osećamo. Vežbom nećemo uvek dostići “ savršenstvo”, ali  ćemo postati bolji u onome što radimo. Tako je i u životu, ako nešto ne vežbamo mala je verovatnoća da ćemo u tome postati bolji. Posvećenost je  ključna  u procesu pomeranja granica i  samospoznaje.

Postati svestan svojih mogućnosti, a takođe i svojih ograničenja je vrlo  značajno u momentu kad počinjemo da vežbamo. Tako shvatamo  da ne treba da žurimo, da prenagljujemo i da se na taj način izlažemo povredama. Spoznaja telesnih granica u nekom položaju  i strpljivo čekanje da naiđemo na sledeću granicu, proširuje nam vidike. Naša snaga, gipkost, samopouzdanje i usredsređenost na taj način rastu. Tokom vežbanja pojavljuju se duboki osećaji. Osećaj koji dolazi posle jakog istezanja nije nužno loš, ali nikako ne pokušavajte da na silu dođete do ispravnog položaja, jer će vam telo u tom slučaju pruziti otpor. Nelagodnost  ili da preciznije definišem “osećaj da nam se nešto dešava u telu dok se istežemo”  je osećaj naprezanja koji je ipak pozitivan. Bol je jači od nelagodnosti i u njemu nema ničeg pozitivnog. Dešavanje (istezanje)  u telu  proizvodi “dobar osećaj”, bol  je negativan i kontraproduktivan. Ako osetite bol tokom vežbanja yoge, to znači da ste ili prebrzo presli vlastita ograničenja ili da ste se nepravilno postavili. Bol u mišićima ili zglobovima može da nagovesti povredu, pa ga nikako ne treba zanemariti. Bolje je zaustaviti se i dati sebi vremena. Cilj yoge je da nas približi našem, istinskom ,unutrašnjem biću. Cilj yoge nije da pojača bol, nego da nas liši patnje. Bol i povreda su znak da ste odstupili od čistog, prirodnog ja. Vežbanje nam pojačava životnu radost  i dolazi do određene transformacije svesti.

NEKA  JE LJUBAV U NAMA I SKLAD SA OKOLINOM,

Radmila Radomilović

 

Read 811 times Last modified on Thursday, 26 January 2017 15:13

Leave a comment

Unesite Vaš komentar ovde ...