Saturday, 04 February 2017 19:56

Educom blog: Moj “slučajni” put, piše Stanislava Zec

Written by 
Rate this item
(0 votes)

Uvek sam bila noćna ptica. Uvek sam noću učila, noću dobijem inspiraciju za spremanje stana, za nove projekate,  za nove ideje…tako je bilo I noćas. Vratila sam se iz grada, provela sam divno veče sa najboljima drugaricama, večerale smo u čast drugarice Naxi koje je doktorilala sa 32 godine…wauuu. I dobila sam inspiraciju da pišem. Prvi put! Podstakla me priča iz jučerašnjeg druženja, kada me je Naxi pitala zar ti više nemaš želju da se baviš novinarstvom, nego samo organizacijom događaja? Nisam mislila ni sekunda, samo sam joj odgovorila da,samo organizacijom!

Kako sam krenula da se bavim organizacijom događaja? Slučajno. A slučajnost je postala moja ljubav, moj posao i želja da i druge naučim kako se organizuju događaji. Ali hajde da krenemo ispočetka, kako „red nalaže“. Da vam se prvo predstavim. Ja sam ona koju prepoznajete i upoznajete na seminarima Educoma, ona koja vam odgovara na mejlove, ona koja postavlja statuse na fb stranicama Educom-a i naravno ja sam PR-a Educom-a. Ja sam Stanislava. E, a ja sam i novinar koji je radio godinama na novosadskim medijima, ja sam i PR-a i koordinator manifestacije Noć pozorišta, ja sam i moderator na panelima I još svašta nešto… ja sam I ćerka najbolje mame na svetu, devojka, drugarica, kolega…

Elem…Prvi susret sa organizacijom imala sam na televiziji Panonija. 2012 godine radila sam na Panoniji kao novinar informativnog programa. Došla je nova direktorka i ja sam postavljena za urednicu informativnog programa. Velika čast i velika odgovornost. I velika organizovanost! Hm, moje razmišlajnje je krenulo u pravcu kako ću sad ja to da organizujem. Imamo uživo vesti, treba da uskladim 20 ljudi – novinare, snimatelje, montažu i ja još da uradim par priloga i da složim sve priloge-vesti u jednu dobru celinu. I upravo tako, počeću od onih koji stvaraju vesti pa do satnice i biće to sve ok mislila sam. Naravno trebalo je vremena da se svi uklopimo, ali sve je funkcionisalo. E tako je i kada organizujete događaj, sve mora da se uklopi, ali jedina razlika od sklapanja vest je što za događaj nemate drugu šansu i ljudi se uklapaju tu, odmah na licu mesta. Ali pre toga imam dosta pripreme,nekoliko nedelja ili meseci, što sa druge strane za vesti imate samo taj dan I tih nekoliko sati za pripremu.

Sjajno iskustvo koje ni za šta ne bi menjala, ali kako to ide u životu, dođe vreme za promene. Naime, znate kako mediji funkcionišu u Srbiji tako je I bilo kod mene. Odlučila sam, pošto plate nije bilo nekoliko meseci da napustim ovaj divan posao I krenem dalje. Drugarica me je obavestila da ima konkurs na drugoj televiziji, ali za marketing. Malo sam razmislila I kažem sebi, pa probaću I to. Prođem ja konkurs I “slučajno” marketinška agencija koja će raditi za televiziju radi projekte i organizaciju događaja. I tako ja postanem PR I koordinator manifestacije Noć pozorišta, organizator raznih projekata iz nevladinog sektora, organizator sportskih takmičenja kao I voditelj događaja. Sve sam učila u koraku sa događajem kako se razvijao I to je ona praksa koja nas najbolje uči, onaj osećaj kada ste u vatru bačeni I morate odreagovati najbolje što znate. I verovatno tada u glavi bude ono čuveno “ja ništa ne znam” ali kad počente da radite nemate vremena za razmišljanje, zar ne?

Slučajno sam dospela do Educoma, sigurno vas zanima kako.…pa pre dve I po godine  videla sam da je moja draga koleginica sa televizije Sanja Alvirović pokrenula svoj biznis. I baš mi je bila sreća zbog nje, ali iskreno nisam odmah bila upućena šta ona radi. Međutim, opet slučajno organizovala je događaj na koji sam ja htela da idem, javila sam joj se, popile smo kafu I “slučajno” sam počala da radim u Educomu.

 

Ostalo znate, viđamo se na seminarima, konferencijama, a možemo se videti I na kursu koji organizujem u Novom Sadu I Beogradu. Više o kursu ipak pročitatje na linku, da ne bi “davile” one koje kurs ne zanima. Slučajno sam počela i da predajem kurs "Organizacija događaja", o tome ću vam pisati u sledećem blogu.

I sada kada razmišljam kako sam sam počela da se bavim organizacijom, shvatam da ništa nije slučajno zar ne, sve se dešavalo sa razlogom da bih shvatila šta stvarno volim da radim, šta me pokreće…bilo je trenutaka kada sam bila I tužna I ljuta na situacije koje su mi se dešavala na ovom putu koji sam vam ukratko ispričala, ali sam shvatila da se to dešavalo upravo zbog ovoga da sada mogu da radim organizaciju događaja, da mogu druge da učim I na kraju krajeva da sad I pišem o tome kako se organizuje događaj.

I za kraj šta da vam kažem, zastanite I vratite vaš “put” koji se slučajno dešavao da vidite gde vas je odveo. A mi se uskoro družimo…na papiru, seminaru ili kurs. Izbor je na vama!

Vaša S!

 

Read 1152 times Last modified on Sunday, 05 February 2017 10:24

Leave a comment

Unesite Vaš komentar ovde ...