Thursday, 10 September 2015 11:38

Dijana Carić:"Bol može biti izvanredan učitelj"

Written by 
Rate this item
(1 Vote)

Dijana Carić je umetnička duša, koja je po struci ekonomista, a uspešno vodi poslovne seminare. Kroz intervju nam otkriva kako uspeva da spoji ove, naizgled, nespopjive stvari. Otkriva nam nekoliko važnih činjenica iz poslovne komunikacije i veština pregovaranja. Savetuje zašto treba čitati poeziju i kako nam ona ulepšava život. Ističe da nema loših iskustava, već da sve zavisi od naših reakcija. Ukazuje na to da, od svih taktika, iskrenost najbolje otvaraju mnoga vrata.

Ko je Dijana Carić?

Dijana Carić je jedna sasvim jednostavna, osećajna i iskrena devojka, koja živi ljubav i živi za ljubav. Neko ko neprestano istražuje sebe i svet oko sebe. Neko ko je željan znanja, iskustva i osećanja. Neko ko sebi duguje, kako bi to Ivo Andrić rekao, još mnogo putovanja između očekivanog i neplaniranog.

 

Ti si ekonomista. Ljudi ovo zanimanje svrstavaju u praktičare. Otkud ljubav prema poeziji?

Ja sam ekonomista po opredeljenju, ali umetnik po prirodi. Kada sam došla do određenog nivoa u profesionalnom smislu, rekla sam: Nemoguće da je to “to”. Da li je to moj smisao i moja misija? Zar je to sve što mogu ponuditi životu i što život može ponuditi meni? I onda krenete da istražujete i da budete ono što suštinski jeste. Onda se vratite na onu početnu tačku, tačku sa koje je izgledalo da su smisao i suština “tamo negde”. Ljubav prema poeziji, prema čitanju i pisanju, datira još iz najmlađih dana. Tada se dešavalo da napišem pesmu, koja se kasnije i dogodi. Danas je obrnut slučaj, prvo se nešto “dogodi”, pa tek onda napišem pesmu. Ako dublje analiziramo izvor ljubavi i talenta prema pisanju, onda ćemo doći do Boga, a kada dođemo do Boga, onda počnemo da živimo to što jesmo. Počnemo da živimo našu istinu.

Kako "miriš" svoju praktičnu i romantičnu stranu? Da li je moguće ujedno imate obe osobine i upotrebljavati ih po potrebi?

Leva polovina mozga koristi reči, desna strana koristi misli. Leva strana je razum, desna su osećanja. Leva strana je ekonomista, desna umetnik. Leva strana samo potencira ono što mu desna strana prezentuje. Drugačije rečeno, razum ide za osećanjima, tj. razum ide putem koji mu nameću osećanja. Spona između razuma i osećanja su iskrenost, kreativnost i ljubav. Ljudi koji me poznaju često imaju običaj da kažu da ne mogu pratiti moje promene. Dešava se da vodim veoma ozbiljne poslovne pregovore i sklapam ozbiljne poslove, a za pet minuta mogu da napišem najtužniju pesmu. Ponekad mi je teško da sama sebe ispratim, zato razmem ljude koji mene ne razumeju.

Ujedno vodiš i seminare o poslovnoj komunikaciji, tačnije, poslovnom pregovaranju. Koje su najvažnije stavke na koje bi ukazala, a tiču se ove sfere?

Glavni problem u poslovnoj komunikaciji, pa samim tim i u poslovnom pregovaranju, je u pogrešnom definisanju pojma “pregovaranje”, tj. u pogrešnom pristupu samom procesu pregovaranja. Cilj pregovaranja nije pobeda, već postizanje sporazuma i dogovora. Cilj pregovora nije ugovor, već odnos između ljudi, jer ne pregovaraju firme, već ljudi. Cilj nije podeliti određenu vrednost, već zajedničkim snagama stvoriti dodatnu vrednost, pa je tek onda podeliti. Cilj pregovora je da se pleše do cilja, a ne da se podmeće noga. Pregovaranje nije nadmetanje ega, već nadmetanje argumenata. Važno je znati slušati šta druga strana priča, praktikovati neformalne susrete, razvijati dobre lične odnose i poverenje. Važno je postavljati pitanja. Bolje je koristiti pitanja nego izjave. Izjave stvaraju otpor, a pitanja odgovor. Na taj način, sužavamo prostor za napad druge strane. Važno je imati dobre argumente, dobro se pripremiti, znati koja je su naše alternative ukoliko ne postignemo dogovor, ali i koje su to alternative druge strane. Od najvećeg značaja je da dobro poznajemo sebe (koje su naše slabosti, snage, šanse i opasnosti), ali i da dobro upoznamo drugu stranu. Pored toga, pregovaranje je dugoročan proces i ono se ne završava potpisivanjem ugovora, ono tek tada počinje. Dugoročan odnos podrazumeva efikasno zajedničko rešavanje problema, a rešavanje problema počinje sa razumevanjem interesa. Da bi se stiglo do zajedničkog rešenja, važno je spoznati interese obe strane. Ti interesi ne moraju biti isti, ali je bitno da nisu uzajamno isključivi. Najbanalniji primer su dve žene koje se svađaju oko limuna. Obe ga žele i donose odluku da ga preseku na pola i podele. Da su se malo više pozabavile interesima, shvatile bi da je jedna želela limun kako bi izrendala koru u kolač, a druga je htela da napravi limunadu. Postoji tu i niz taktika kako saznati interese druge strane, ukoliko ona ne želi da ih otkrije, a jedan od najboljih načina je postavljanje pitanja “Zašto” (“Zašto to želite?”, “Zašto to ne želite?” “Zašto se tako ponašate?” Zašto ste odbili našu ponudu?”).

Pored toga, važno je da napravimo razliku između pozicija i interesa. Pozicije su ono što druga strana kaže da želi, a interesi su ono što zaista želi. Takođe je važno imati na umu da je usklađivanje interesa bolje od pravljenja kompromisa. Trenutno pišem knjigu na temu poslovno pregovaranje, koja će biti objavljena u septembru, a u kojoj će biti detaljno objašnjeni svi koncepti pregovaranja, suština pregovaranja, taktike koje se koriste kako bi se manipulisalo drugom stranom. Cilj knjige je da upoznam ljude sa svim taktikama u pregovaranju, ne da bi ih koristili, već da znaju kako da odreaguju kada ih druga strana upotrebi i kada naiđu na njih u praksi. Cilj je da poznavanje ovih taktika posluži kao sredstvo “samoodbrane”.

Šta je najčešći problem u poslovnoj komunikaciji?

Uspešnost komunikacije zavisi od iskustva, sistema vrednosti i definisanja pojmova. Do nerazumevanja dolazi zato što svi koristimo iste reči, ali im pripisujemo različito značenje, a to se događa zato što iza svake izgovorene reči stoje subjektivno i različito iskustvo. Zelena boja nije ista na žutoj i plavoj pozadini. Reč pregovaranje za jednu osobu je "prilika da se stvori dobar odnos i dodatna vrednost", za drugu osobu to je prilika da nešto "ponudi" , a za treću osobu je to prilika da nešto "uzme". Pored različitog definisanja istog pojma, jedan od problema u poslovnoj komunikaciji je nedostatak profesionalnosti i iskrenosti. Iskreni ljudi ne gube energiju na prikrivanje tragova. Iskreni ljudi su slobodni ljudi. Posebno je potrebno obratiti pažnju na etičnost, poštovanje i poverenje. Kao što sam već rekla, suština posla je povezivanje sa ljudima. Ne pregovaraju firme, već ljudi. Moramo verovati ljudima, jer će oni nesvesno želeti da dorastu našoj veri.

Koliko je nastup bitan u poslovnoj sferi? Na šta treba obratiti pažnju?

Nastup je veoma bitan i čini razliku između uspeha i neuspeha, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu. Ovo svako od nas može proveriti u prodavnici, na šalteru ili bilo kom drugom mestu. Moramo nastupati strastveno, otvoreno, inspirativno, ljubazno i iskreno. Eleminisati ego, jer što je ego izraženiji, to je nastup slabiji. Neretko pregovarači prilaze pregovaračkom stolu sa stavom: “Biću oštar na početku". Ako to ne upali, mogu da pokušam sa blažim pristupom.” Preterano grub nastup ne govori samo o našim nerealnim zahtevima, nego i o nama kao osobama. Nakon što ostvarimo takav prvi utisak, biće veoma teško ubediti drugu stranu da promeni svoje mišljenje o nama, bez obzira koliko blagi postanemo u daljem toku pregovora. Sve što ne može da se postigne ljubaznošću, ne može ni grubošću.

Postoje li taktike koje nepogrešivo "pale" kod pregovaranja?

Koju taktiku će druga strana upotrebiti, zavisi od cilja koji želi postići. Postoji niz taktika koje vode ka manipulaciji i zadovoljenju isključivo sopstvenih interesa, ali postoje i taktike koje vode boljem postizanju sporazuma za obe strane. Ovim prvim pripadaju taktike kao što su: apel da konkurencija ima bolje uslove, stvaranje pritisaka, manipulacija fizičkim okruženjem, odugovlačenja, glumljenja nezainteresovanosti, demonstrativno napuštanje pregovora, provokacije, demonstracije besa i ljutnje, insistiranje na ustupcima za koje se zna da druga strana ne može da ispuni, a glumljenje da je to veoma važan ustupak, predstavljanje ustupaka koji se daju kao veoma bitnim i velikim, kako bi se veliki ustupci i dobili itd. Taktike koje vode postizanju sporazuma i koje su legitimne su na primer: dobra priprema, postavljanje pitanja, aktivno slušanje, odvajanje mišljenja i pretpostavki od činjenica, kontrolisati svoje reakcije, učiniti da se druga strana oseća kao pobednik, tražiti više nego što očekujemo da ćemo dobiti, unapred osmisliti uzajamno korisne predloge, predvideti moguća pitanja i unapred spremiti odgovore, koristiti nepristrasna merila kao bi opravdali predloge i traženje od druge strane da učini isto, korišćenje metafora itd. Koju taktiku ćemo mi izabrati i primenjivati, zavisi od našeg karaktera. Ponekad je taktička pobeda strateški poraz. Piter Draker je jednom rekao: "Ništa nije gore od toga nego kada dobro radimo pogrešnu stvar”.

U pregovorima su najčešće mentalne manipulacije. Na primer, druga strana pokušava da nas ubedi u nešto i pri tom kaže: ”Pa nije valjda da mi ne verujete?” Ako nemamo opravdan razlog da nekome verujemo, onda mu ne verujmo. To ne znači da je on lažov, već da razgovaramo nezavisno od poverenja. To ne znači da mi napadamo drugu stranu, mi samo želimo da verifikujemo činjenice.

Taktika koju ja lično koristim je otvorenost i iskrenost. Iskrenost ne može naići na ravodušnost. Uvek kada sam iskreno rekla šta želim i zašto to želim, to sam i dobila. Možda ne na način na koji sam zamislila, ali “naš način” ne mora da znači da je to istovremeno “najbolji i jedini način”.

Da li se te taktike mogu naučiti ili, prosto, postoje osobe kojima to ide i one koje ne umeju da taktiziraju i izbore se za svoj cilj?

Pregovaranje je veština, a veštine se uče. Postoje ljudi koji, po prirodi, imaju dobru procenu, a to je važan deo u pregovaranju. Izreka kaže: ”Ako nismo dovoljno vešti, bićemo odskočna daska onima koji to jesu.” Ako ovladamo i usavršavamo veštine pregovaranja, lakše ćemo se snalaziti u svakodnevnim privatnim i poslovnim situacijama, poboljšaćemo komunikaciju, ostvariti ono što želimo, pomoći drugoj strani da ostvari ono što ona želi, lakše ćemo birati bitke koje vredi voditi, efikasnije koristiti svoje vreme, kapacitete, prednosti, šanse, prilike, mogućnosti, resurse i informacije. Jedno je sigurno: “Urođena moć ima daleko više uticaja na ljude, nego formalni autoritet koji donosi titula”. Još jedno je sigurnije: sve se da naučiti.

Koliko je poslovna uspešnost u korelaciji sa ličnim zadovoljstvom i radom na sebi?

Šta je poslovni uspeh? Za nekoga je poslovni uspeh ako je napravio mnogo para. Za nekoga je uspeh ako zapošljava 100 radnika, koje redovno isplaćuje i zna da njihove porodice žive od toga. Za nekoga je uspeh ako pobedi drugoga, a za nekoga je uspeh ako pobedi sebe. Uspeh nije velika kancelarija, skupa kola i velika plata. Uspeh je stanje uma i način rada i ponašanja. Lepo je biti okružen lepim stvarima, ali one nas ne određuju. Naš identitet ne čine naša kola, već naša ličnost i naš karakter. Poenta nije napraviti mnogo para, poenta je napraviti mnogo od života. Ne možemo biti uspešni u spoljnom svetu, ukoliko nismo uspešni iznutra, u sebi. Važno je voditi brigu o svom umu, telu i duši, jer ako se osećamo dobro, onda dobro možemo i činiti. Unutrašnji spokoj vodi ka spoljašnjem ispunjenju. Spoljni svet je svet posledica, on je samo rezultat naših misli. Uspeh izvana počinje uspehom iznutra, a da bismo postigli uspeh iznutra, moramo kontinuirano raditi na sebi u svakom smislu duhovno, mentalno i fizički. Moramo osetiti unutrašnji mir, radost, sreću, zadovoljstvo. Moramo spoznati sebe i znati šta želimo. Najvažnije od svega je jak, disciplinovan i skladan karakter i mentalna čvrstina. Osoba koja ne može da upravlja sobom, ne može upravljati ni kompanijom. Ako postoji razlika između onoga što “radite” i onoga što “jeste” onda se javlja nezadovoljstvo.

Gde se tu uklapa duhovnost?

Ako radimo na sebi, ako negujemo vrline i ljubav, ako su nam dela usklađena sa mislima i osećanjima, ako su nam želje usklađene sa uverenjima, ako smo verni svojim vrednostima, ako smo pošteni, iskreni, staloženi, zahvalni, dosledni, vredni i hrabri, onda smo na putu duhovnog sazrevanja. Duhovnost se prožima kroz sve aspekte života, pa i posao. Da bismo bili dobar pregovarač, prethodno moramo biti dobar čovek, a biti dobar čovek, između ostalog, podrazumeva i duhovnost.

Tvoja nova zbirka poezije nosi naziv "Kompas za život". Da li je moguće naći ovakvu vrstu kompasa i gde da je tražimo?

Robin Šarma je rekao: “Ono što je iza nas i ispred nas, nije ništa u poređenju sa onim što je u nama”. Izvor svega za čim tragamo je u nama, izvor je ono što osećamo. Razum oblikuje čoveka, osećanje ga vodi. Kao što jedna moja pesma kaže: “Oči vide formu, srce suštinu”. Srce i osećanja su naš nepogrešiv kompas. Oni nam ne pokazuju samo ko smo i gde treba da idemo, već i gde se nalazimo sada, a što je najvažnije, pokazuju nam kako nam je tu gde jesmo. Skot Pek je jednom napisao: “Ako je istina mapa, uvek ćemo znati gde se nalazimo.” A šta je naša istina, otkriće nam naše srce i naša osećanja.

 

Pesme su ljubavne. Kroz njih, govoriš o životnim temama, kao što su ljubav, tuga, čekanje, nadanje, sreća, bol, istina, prolaznost, smisao... Šta te, kao pesnika, najviše pokreće da stvaraš?

Ljubav i bol. Bol može biti izvanredan učitelj. Važno je suočiti se sa njim. Ako pokušamo da ga izbegnemo ili ga ignorišemo, samo ga još više proizvodimo. Ono čemu se odupiremo, nastaviće da nas pritiska, a ono što prihvatimo, možemo i da prevaziđemo. Ja se sa bolom suočavam tako što ga pretočim iz duše na papir. Na taj način, bol pretvorim u duboki mir i spokoj. Kao što nijedan problem ili iskušenje stavljen ispred nas nije izvan granica naših moći, tako nijedan bol nije izvan granica naše izdržljivosti. Jedine granice koje postoje su one koje mi sami sebi postavimo. Slobodni smo onoliko koliko nam to naša savest dozvoljava. Bog nam daje onoliko ljubavi, tuge, radosti, sreće i svega ostalog, koliko možemo podneti, ako ne možemo podneti, onda to i ne zaslužujemo. Onda toga nismo ni dostojni. Bol koristim ne kao kamen spoticanja, nego kao pokretačku snagu i inspirativnu notu.

Promocija tvoje knjige pesama bila je upotpunjena tamburašima, vinom i rekom... Da li se u poeziji više uživa uz ova, sitna, zadovoljstva?

To je individualna stvar. Poezija je stvar trenutka. Emocija je stvar trenutka. Pesma je dovoljna sama po sebi da bi bila shvaćena, kao što je i dovoljno samo naše postojanje da bi bili voljeni. Uzrok svega smo mi, sve ostalo su posledice nas samih. Želim da svoju poeziju učinim prihvatljivijom današnjem svetu, u kom su sistemi vrednosti i kriterijumi po kom se definišu te vrednosti apsolutno narušeni i izopačeni.

Imam utisak da, na žalost, poezija danas nije toliko popularna kao nekad. Zbog čega treba čitati poeziju?

Poezija razvija maštu, budi saosećajnost, ceni iskrenost, vrednuje plemenitost i slavi ljubav. Sve pesme ovog sveta nisu nastale iz mržnje, nego iz ljubavi i plemenitih osećanja, osećanja dostojnih čoveku. Čitajući poeziju, shvatimo da je sve opravdano, svrsishodno i normalno: i suze, i bol, i sreća, i nadanje, i čekanje, i prolaznost i rastanak. Sve je to život i sve je to pre nas neko već proživeo. Poezija je ples na podijumu života, a muzika koja nas prati u pozadini su naša dela, izbori, uverenja, verovanja, odluke i osećanja.

Koliko i kako ti radiš na sebi?

Permanentno treniram i usavršavam telo, dušu i um. Svakodnevno učim i širim svoja interesovanja. Neretko praktikujem kreativnu tišinu. Meditiram. Slušam muziku. Vežbam mentalnu disciplinu i zahvalnost, negujem entuzijazam, optimizam, ambiciozne i pozitivne misli. Biram u šta ću verovati, biram čemu ću pokloniti pažnju. Odavno sam shvatila da ne postoji “ne mogu”, “moram”, “zauvek”, “nikada”. Ta saznanja mi pomažu da slobodnije i opuštenije živim. Sve što nam se dogodi u životu i svaka osoba koja prođe kroz naš život, imaju svoju misiju i zadržaće se onoliko koliko je potrebno da ispune svoju svrhu. Saznanje o prolaznosti je put ka slobodi. Prihvatam situacije i ljude i dopuštam im da budu ono što jesu.

Kako prevazilaziš loša iskustva? Šta je najdragocenije što možemo naučiti iz njih?

Događaj koji jednoj osobi izgleda kao tragedija, druga osoba shvata kao izvor neograničenih mogućnosti. Ne postoje loša iskustva, pre bih rekla da su to lekcije iz kojih nešto moramo naučiti i prilike da se razvijamo, sazrevamo i napredujemo na putu ovladavanja sobom. Kada nam se nešto dogodi u životu, mi imamo mogućnost izbora kako ćemo reagovati na to. Loša iskustva mogu da nas unište, a mogu biti i naša pokretačka snaga. Od nas zavisi. Posle lošeg iskustva, jednostavno stresemo prašinu i krenemo dalje, uz pomoć vere. Često u šali kažem da ne postoji bolje mesto od dna, jer tada znamo da ne može dalje, i da možemo ići samo gore, naviše, na bolje. Norman V. Pil je to lepo objasnio: “Život nije ono što nam se dešava, već šta mi činimo sa onim što nam se dešava. Odnos prema stvarnosti je važniji od same stvarnosti”.

Ti si primer mlade i uspešne osobe, i to na više različitih polja. Pretpostavljam da si nailazila i na ljubomoru, zavist, spletkarenja... Kako se nosiš sa time?

Robin Šarma je rekao: “Ljubomora je samo vid poštovanja koje prosečni iskazuju prema nadprosečnima”. Ako uzvraćamo na uvrede, spuštamo se na mentalni nivo te druge osobe, čime ona stiče nadmoć. Postoje ljudi koji ponižavaju druge i tako kompenzuju sopstveni osećaj inferiornosti. Zato se trudim da razumem te ljude, jer se u sebi zapitam: “Bože, kakva li je muka ovu osobu naterala da se ovako ponaša ili da ovako priča”?

Takve osobe postoje da bi nam pokazale koliko smo mi snažni i uče nas kakvi mi ne treba da budemo. Ćutanje učimo od pričljivih, ljubaznost od neljubaznih. To su sve naši učitelji. Uče nas strpljenju, samokontroli, odvažnosti, dostojanstvu, razumevanju, praštanju, odlučnosti i mnogim drugim stvarima. Na takvim ljudima mi evoluiramo. Postoji samo jedan način da kaznimo osobu koja nam je naudila - uzvratimo joj dobrim. Prema takvim ljudima sam izuzetno ljubazna i učtiva. Ima onih koji ljubaznost protumače kao slabost, a ima i onih koji su shvatili da su pogrešili. Pored ljubaznosti, najbolje oružje je ravnodušnost, distanca i nereagovanje. Ako takve osobe uskratimo za naše emotivne reakcije, zauvek ćemo ih usloniti sa puta. Obzirom da se one hrane našim emotivnim reakcijama, ostaće gladne i obzirom da nema hrane oko njih, počinju da jedu same sebe. Nih počinje da izjeda bes, ljutnja, ljubomora, nesklad, mržnja, gnev, gordost. Biram čemu posvećujem pažnju. Takvi ljudi jednostavno nisu predmet moje pažnje. Norman V. Pil je rekao jednu divnu stvar: “Kada neko uperi prst u vas, tri ostanu okrenuta ka njemu”.

Voliš da putuješ i imala si prilike da upoznaš različite zemlje. Šta je najdragocenije što nosiš sa tih putovanja?

Imala sam tu sreću da, kao jedan od najboljih studenata na svom fakultetu, dobijem nagradu od Evropskog pokreta u Srbiji, tri meseca putovanja Evropom. Tada sam obišla preko 30 gradova Evrope i stekla neverovatno iskustvo. Osim što upoznate različite kulture i tradicije, vi sagledate sebe i sopstvenu poziciju, gde se vi nalazite ili ne nalazite u svemu tome. Tada saznate mnogo više od onog što ste pročitali u knigama, videli na televiziji, ili čuli od drugih, a sve to omogućava da se napravi presek stvari i stvori stav na osnovu sopstvenog iskustva, a ne na osnovu iskustva i mišljenja drugih.

Imaš li neke hobije? Kako se družiš, odmaraš?

Volim da slušam muziku, da čitam, da pišem, da šetam prirodom, da putujem, da slikam, da treniram, da igram tenis, da uživam u hrani, da se družim sa pozitivnim ljudima, da se osamim kada je to potrebno, da meditiram. U mom životu postoje osobe koji tačno imaju svoju svrhu, i ja im ne uskraćujem zadovoljstvo da mi ulepšaju život onako kako oni to znaju i umeju. Kada su u pitanju prijateljstva, praktikujem isti princip kao i u ljubavi. Ili sam sto posto tu ili uopšte nisam tu.

Šta te čini srećnom?

Srećnom me čini sve što u meni budi lepa osećanja. Sreća je posledica ljubavi, radosti, zahvalnosti i zadovoljstva koje osećamo u sebi. Sreća je stvar izbora i navike i ničim nije uslovljena. Sreća ne zavisi od okolnosti, već od naše reakcije na okolnosti. Ne postoji razlog za sreću, jer je sreća stanje bića i stanje svesti. Ako smo duhovno oplemenjeni, spokojni, usklađeni sa sobom i svetom oko sebe, ako smo radosni, zdravi, ako volimo i ako smo voljeni, ako osećamo duševni mir, onda možemo reći da smo srećni. Sreća je leptir, zalazak sunca, zagrljaj sa dragom osobom, kos u predvečerje, miris pokošene trave, šetnja kroz prirodu, muzika... Sreća je davanje. Izvor sreće je ljubav koja potiče od nas, a ne ljubav koja je usmerena ka nama.

Intervju pripremila,

Svetlana Bogićević

 

Read 1129 times Last modified on Thursday, 10 September 2015 14:21
Stanislava Zec

Email This email address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it.

Leave a comment

Unesite Vaš komentar ovde ...