Život ogromne većine ljudi je reaktivna posledica epigenetike, tj. interakcije vaspitanja, navika i obrazovanja, uz izraženo prisustvo sociološki i mediokritetski indukovanih ponašanja. Mape naših ponašanja – paradigme, definišu našu životnu pozicioniranost i za većinu su „robija i životinjarenje”, a ne život. I pored sigurnosti i izvesnosti, svi mi težimo pozitivnim osećanjima, sreći, ljubavi, zadovoljstvu.